Iako to iz ove perspektive izgleda nemoguće, film “Ljubav i moda” je u trenutku kada se pojavio 1960. godine bio dočekan vrlo surovo od strane filmske kritike i teoretičara. Kako bih dočarala tadašnju situaciju, navešću da je naš poznati filmski kritičar i publicista Milutin Čolić poredio ovaj film sa “koktelom najraznovrsnijih napitaka spravljen za prilike brzog posluženja” 🙂 Sve u svemu, kritika je smatrala da film “Ljubav i moda” nikako ne oslikava tadašnju stvarnost i u njemu nisu videli ništa dobro, čak su smatrali da ovo ostvarenje podržava “deformaciju savremenog društva” (Žika Bogdanović).
Ipak, publika ga je obožavala i momci i devojke širom Jugoslavije su želeli da budu Sonja (Beba Lončar) ili Bora (Dušan Bulajić), da voze vespe i budu obučeni po “poslednjoj modi”.
Nisam živela u to doba i na taj film gledam sa rastojanjem od nekoliko decenija, ali moram priznati da bih se verovatno priklonila ovoj drugoj grupi. U današnje vreme u kome se prave vrednosti često zaboravljaju i gde se uglavnom teži nekoj zamršenosti i komplikaciji, jednostavnost života koju pronalazim u ovom filmu sa divnom muzikom jeste nešto čemu volim da se vratim s vremena na vreme.
I da se razumemo – nema tu one sete tipa “jao što bih voleala da sam živela tada”. Prvi razlog za to jeste taj što ja volim ovo naše vreme i znam da sigurno postoji razlog zašto se nalazimo baš u njemu, a druga stvar jeste da sam živela tada, verovatno bi vam neka druga Katarina slala nove plejliste svakog ponedeljka 🙂
Želim vam da ovog leta sa slušalicama u ušima ili zvučnicima u nekom uglu pronađete ljubav i modu onakvu kakva vama odgovara po gradskim ulicama, baštama, barovima, plažama, planinskim putevima, šumava, pod lozom, na plaži, u vožnji biciklom, šetnji, dvorišti, terasi ili svuda gde osećate svu lepotu koju nam je leto donelo.