Svake godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na odseku muzička pedagogija diplomira preko 15 studenata. Ako na to dodamo i ostale fakultete u Srbiji, taj broj dostiže preko 50, a to je za sredinu kao što je naša veliki broj novih muzičkih pedagoga na godišnjem nivou, u ne tako prijateljskom sistemu i okruženju za pedagoge u kulturi i umetnosti. Ideja Music Storyline bloga jeste da pokaže i ukaže na pozitivne primere ljudi koji su studirali muziku (na najrazličitijim smerovima) i koji su tokom i nakon fakulteta stvorili pogodno okruženje za svoj rad i napredovanje. Cilj je da kroz te priče damo podstrek i inspiraciju svima koji još nisu pronašli svoj put. Prva od mnogih priča biće o tome kako izgleda otvoriti jedan muzički centar u Srbiji, odmah nakon studija, bez nekih velikih sredstava za ulaganje, ali sa jasnom idejom o promociji kvaliteta, originalnosti i ljubavi. Prva sagovornica u rurbici Muzika i biznis je moja talentovana drugarica Milena Miladinović, koja zajedno, sa ništa manje talentovanom Nevenom Trivić vodi Muzički centar Imaginarium, mesto gde se kroz autorsku muziku, edukativne mjuzikle, sviranje instrumenata, pokret i glumu muzika uči i doživljava na najbolji mogući način.

Kada ti se javila ideja o tome da želiš da pokreneš svoj muzički centar?

M: Ideja o tome da želim da pokrenem nešto novo u muzičkoj pedagogiji, i da na neki način isprobam svoje ideje vezane za ovu oblast javila se još početkom studija. Tada sam mislila da ću nešto tako moći da ostvarim u državnim institucijama kao što su osnovna škola, gimnazija ili muzička škola. Međutim, tek na master studijama sam počela, zajedno sa koleginicom Nevenom Trivić, da razmišljam o otvaranju sopstvenog muzičkog centra. Do kraja studija smo mogle da sagledamo situaciju u školskim institucijama i da zaključimo kako bi više slobode i više mogućnosti za stvaranje novih ideja i programa imale kada bi osnovale sopstveni centar. Tada smo počele da pravimo svoj plan i program Muzičkog centra Imaginarium.

Svaki početak je težak, posebno kada pokrećeš svoj posao. Iz ove perspektive, šta je to što vam je predstavljalo najveći izazov?

M: Najveći izazov je kada treba da se suočiš i da radiš nešto za šta se nisi školovao i o čemu ne znaš ništa. U našem slučaju, to su birokratski poslovi. Sve što je imalo veze sa papirološkim delom otvaranja firme i biznis planom bilo nam je potpuno strano. Međutim, zahvaljujući razgovorima sa knjigovođom, advokatom, ali i našim trudom da se informišemo o svemu što zahteva otvaranje jedne firme, postepeno smo počele da se opuštamo i da učimo kako je to biti ,,direktor“. J

Lepa stvar jeste da kada se neka lična priča razvija i širi, u rad se uključuju i dodatni saradnici i pruža se šansa mladim ljudima da rade posao u struci, odmah nakon završetka fakulteta. Koliko muzički centar „Imaginariumˮ trenutno ima spoljnih saradnika?

M: Pored Nevene i mene koje smo osnivači, u Imaginariumu imamo još četiri saradnika – nastavnika gitare, nastavnicu violine, saradnicu za vrtiće i saradnicu za klavir. Mi se nadamo, i trudićemo se da Imaginarium u narednom periodu dobije još saradnika. Jako je važno da se našim mladim kolegama da šansa da odmah posle studija steknu praksu, ali i da im se omogući da izlože i razrade svoje ideje. To je bitna stvar, kako za muzičke pedagoge, tako i za pedagošku praksu koja se na taj način obogaćuje.

Da li ste ti i Nevena imale nekog ko vam je bio uzor ili vam davao savete o tome kako da započenete čitavu priču?

M: Što se tiče samih pedagoških ideja i smernica, veoma su nam pomogle i uticale na nas naše dve profesorke sa Fakulteta muzičke umetnosti, Vera Milanković i Milena Petrović. Zahvaljujući njima, počele smo da izlažemo svoje ideje i radove na raznim naučnim simpozijumima i upoznale dosta profesora muzike iz inostranstva koji su prezentovali metode koje nisu prisutne u našoj muzičkoj pedagogiji. Kada smo sumirale svoje znanje sa seminara i fakulteta, shvatile smo da bi bilo dobro da se u postojeću pedagošku praksu kod nas, naprave uplivi drugih metoda. To se moglo uraditi jedino otvaranjem sopstvenog muzičkog centra.

Nedavno je premijerno na koncertu muzičkog centra „Imaginariumˮ izveden mjuzikl „Naši problemiˮ koji si ti kompletno osmislila i iskomponovala. Možeš li nam reći nešto više o tome?

M: Kurs mjuzikla u Imaginariumu postoji od samog početka, i njega pohađaju deca uzrasta od 9 do 13 godina. Predstave se izvode dva puta godišnje, i do sada smo uvek izvodili postojeće mjuzikle. U januaru 2019. smo prvi put izveli kompletno naš mjuzikl – scenario, muzika, koregrafija i scenografija je autorska. Ideja o stvaranju mog mjuzikla je postojala od početka, ali nismo imali ideju za temu mjuzikla. Međutim, u septembru 2018. smo počeli časove mjuzikla sa vežbama improvizacije čija je tema bila problemi u školi, i tu se rodila ideja o stvaranju mjuzikla na tu temu. Reč je o mjuziklu koji prati probleme tinejdžera i kako se oni bore sa njima. Mjuzikl je nastao kao proces rada sa polaznicima kursa. Deca koja pohađaju mjuzikl su imala zadatak da sagledaju probleme dece svog uzrasta i da izaberu 6 najčešćih problema. To su: stidljivost, strah od odrastanja, razvod roditelja, izgled-instagram, rođenje brata ili sestre i loše učenje. Kada su locirali probleme, deca su imala zadatak da sagledaju kako se ponašaju deca sa tim problemima, ali i kako se okolina ponaša prema njima. Na osnovu svega toga, ja sam napisala scenario i pesme, i tako je, zajedničkim snagama,  nastao mjuzikl.

„Naši problemiˮ nije tvoj prvi mjuzikl?

M: Ne. Tokom studija sam imala priliku da pohađam kurs Smernice mjuzikla u nastavi, za čije sam potrebe, zajedno sa kolegama, osmislila žanr-scenu koja objašnjava nastavnu jedinicu Pitagorina teorema. Takođe, moj master rad ,,Elementi mjuzikla u nastavi solfeđa“ sadrži 3 autorska mjuzikla. Za potrebe predstave za decu predškolskog uzrasta sam, zajedno sa Nevenom, napisala mjuzikl ,,Četiri godišnja doba“.

Vaše iskustvo je pokazalo da časove mjuzikla uglavnom pohađaju devojčice. One su zaista sjajne i odlično se snalaze u svim ulogama, u šta sam i lično imala priliku da se uverim. Šta misliš da li postoji način i da se dečaci više zainteresuju za ovaj žanr koji pruža toliko mogućnosti za kreativno ispoljavanje?

M: Dosta dečaka koji kod nas pohađaju individualnu nastavu, odnosno časove nekog instrumenta, voli da pleše i glumi i vole žanr mjuzikl. Međutim, kada ih pitamo zašto ne bi pohađali taj kurs, uglavnom ih je sramota zbog okoline. Mislim da bi te dečake trebalo da podstaknemo pričom o tome da nema ništa loše u tome ako dečak voli da pleše, glumi i peva.

Da li bi svojim mlađim kolegama savetovala da krenu preduzetničkim putem i pokrenu nešto svoje?

M: Ako moje kolege misle da imaju šta da ponude, ako imaju ideje, mislim da je ovo pravi način kako mogu to da ostvare. Međutim, treba da znaju da moraju da ulože dosta vremena i rada i da imaju dosta strpljenja i sigurno će im se uloženi trud vratiti.

Koji su vaši dalji planovi kada je razvoj centra u pitanju?

M: Svakako je dugoročni plan da postanemo kulturni centar i da se ponuda našeg centra proširi i na ostale umetnosti. Želeli bi da ljudima ponudimo da se bave umetničkim hobijem koji žele i da damo malo prostora za beg od žurbe i svakodnevnih stvari. Da svi malo nahranimo dušu i na trenutak budemo tamo gde su naši snovi – otuda i ime Imaginarium J