Ove subote sam imala priliku da predstavim svoje doktorsko istraživanje pred punom salom muzičkog konzervatorijuma u Torinu. U publici su sedeli rektori, dekani i profesori univeziteta, akademija i muzičkih konzervatorijuma u Evropi, a na binu smo izlazili nakon što bi nas prozvali i imali bismo po 2 minuta da predstavimo ono na čemu trenutno radimo. Da stvar bude još nezgodnija, od 15 govornika, samo smo još jedna devojka iz Kanade i ja bile studentkinje. E sad, ne navodim sve ovo da bi ispalo kako sam ja važna i kul, već navodim kako bih objasnila današnji naslov plejliste. Da, stvarno mi je bilo frkica. Ima sam hiljadu potpitanja i zamišljenih situacija u glavi. Pomislila sam kako sam ove godine radila dosta stvari od kojih mi je bilo frkica. I evo, sve je ok, preživela sam. Nakon što sam završila, prilazili su mi profesori i kolege i čestitali – izgleda da sam ih zainteresovala 🙂 A ja im onda usput, u predstavljanju kažem – znate, imam ja i svoj blog i pravim plejliste, a u glavi se mislim – „jedva čekam da napravim i pošaljem sledeću i da je preslušavam uz jutarnju kafu na poslu, dok je frkica daleko iza mene :)“.
Želim vam lep početak skraćene radne sedmice i da ove nedelje uradite bar jednu stvar od koje će vam biti frkica 🙂