Na prvoj godini studija sam se prilikom čitanja jednog naučnog rada, po prvi put susrela sa pravim značenjem reči eklektika. Da je ta reč kojim slučajem bila neka gospođa na primer, imala bih potrebu da je zagrlim i da joj kažem: „Pa gde ste Vi do sad? Znate li koliko sam Vas čekala? Da da, baš Vas, zato što od sad mogu na pravi način da imenujem moj odnos i ljubav prema muzici. Ali dobro, važno je da ste stigli i da ćemo od sada pa na dalje biti nerazdvojni prijatelji.“
Od tog trenutka, sa još većom radošću dajem šansu nepoznatim pesmama, uživam u nečemu što do sada nisam slušala, i ostavljam prostor da nova muzika „pusti korenje“ ili samo produži u nekom drugom pravcu, lagano i bez opterećenja.