Prvu godinu fakulteta ponekad računam kao pripremnu godinu za moj ulazak u profesionalni akademski hor Collegium Musicum. Verno sam pratila sve njihove nastupe, pomagala, volontirala i spremala se za jedan divan period života koji je usledio nakon ulaska u ovaj ansambl. Kada su mi drugarice 2009. godine javile da će Collegium nastupiti sa čuvenim Eniom Morikoneom koji dolazi u Beograd, moje prisustvo na tom koncertu postala je moja glavna okupacija. Cena karte za takav događaj je bila visoka za jedan prosečan studentski budžet, a karte su se tako brzo prodavale, tako da nisam uspela ni da prikupim novac za ulaznicu. Ipak, moja kuma Tamara, koja je u tom trenutku već bila članica ansambla, pozvala me je da mi kaže da je svaka devojka dobila po jednu kartu i da je ona odlučila da svoju kartu pokloni meni (ovu tajnu smo bile prinuđene da čuvamo od naših roditelja i prijatelja da se neko ne bi naljutio što je baš mene izabrala :)).
Prepričavati moje iskustvo sa tog koncerta uopšte nije važno, niti je potrebno za potrebe ovog kratkog teksta. Samo ću reći da sam nakon tog koncerta donela čvrstu odluku da ću svoje školovanje usmeriti u pravcu primenjene muzike i da će spoj muzike i slike u godinama koje su usledile postati moja najveća pasija i ljubav koja traje i do danas.
U znak zahvalnosti prema Maestru koji je svojom muzikom ostavio jedan neverovatan umetnički legat koji će nadživeti i ovo naše nebo, ovonedeljnu plejlistu posvećujem njemu. O nekome kao što je on nije potrebno puno govoriti. Potrebno je samo pustiti muziku, i sve će biti ispričano.
Foto: Unsplash / Antonio Sessa